Hotel Beograd ima dugu i uglavnom malo poznatu istoriju jer su mnogi izvori uništeni ili vremenom izgubljeni. Znamo sigurno da je hotel sagradio Vladimir Djordjević i da je otvoren verovatno (ali ne zasigurno) 1938. Zamišljen je kao urbani hotel za moderne putnike, korisnike beogradske železničke stanice. Posle Drugog svetskog rata hotel je nacionalizovan i prešao je u vlasništvo Jugoslovenske Železnice. Do svog zatvaranja radio je pod upravom Želturizma. Znamo i da je okolina hotela, poznata kao Štajga, drugom polovinom 20.veka postala sinonimna za ‘lošiji’ deo grada, sa seksi Picinim parkom i erotskim Bioskopom Partizan u blizini. Ali još nismo sigurni kako se ovim promenama prilagodjavao Hotel Beograd? U projektu “Primamo u sobu” mi prikupljamo [ne]zvanične podatke o istoriji zgrade i okoline hotela. Nadamo se da će posetioci Art vikenda moći da nam pomognu svojim [ili tudjim] sećanjima, tračevima, ili prisluškivanjima kojima ćemo popunjavati polu-detektivsku hotelsku sobu 22 (prikupljamo priče izmedju 20-24.oktobra..

Tamara Tomić-Vajagić se bavi vizuelnošću u performansu i plesnim formama. Diplomirala je na FLU (klasa Radomira Reljića). Predaje na Fakultetu za Umetnost, na Studijama Plesa Rohempton Univerziteta (London), gde je doktorirala (2013). Objavljuje eseje na teme iz igre i vizuelne kulture. Medju njenim novim publikacijama su poglavlja u antologijama Dijalozi izmedju plesa i umetnosti (Palgrave 2020) i Oksfordski leksikon savremenog baleta (OUP, 2021). Osim publicističkih radova, objavljuje likovne eseje u fanzinu Still Life (@stilllifemag, London).

Lena Melentijević je studentkinja na Fakultetu za Humanističke nauke Njujorškog Univerziteta (NYU). Lena je nedavno maturirala u Internacionalnoj Školi u Beogradu, gde je učestvovala u obimnim projektima iz oblasti mode i novinarstva. Najviše je zanimaju uzajamni uticaji izmedju žurnalizma, umetnosti, i mode.