Rad “La pastorale” deo je ciklusa radova “Vilerovi gobleni nekad i sad”.
Kao što znamo, 1893. godine Jakob Viler je u Berlinu započeo posao sa posteljinom, goblenima i vezom, a kupcima je dao mogućnost da bez potrebe da posete radnju, poštom naruče motive za vez koji je reklamirao. Za to vreme to je bio smeo i neobičan poslovni potez. Zanimljivo je da su već tada Vilerove mušterije, osim iz Nemačke, bile i iz tadašnje Jugoslavije, gde su bili izuzetno traženi i cenjeni. Za vreme bombardovanja u II svetskom ratu, Vilerova fabrika je do temelja srušena, ali su srećom šeme za goblene ostale sačuvane jer su bile zazidane u kući vlasnika. Istaknuto mesto u bogatom katalogu Vilerovih goblena zauzimaju i gobleni naših umetnika, “Borba petlova” Paje Jovanovića i “Kosovka devojka” Uroša Predića.
Romantizovani Vilerovi gobleni nalazili su se u većini kuća u kojima sam bila u mladosti, kao simbol sreće i ravnoteže jedne porodice. U isto vreme to je bio i simbol luksuza s obzirom da su šeme bile skupe, a sam rad je tražio puno slobodnog vremena.
Danas, Vilerov goblen sa gotovim crtežom “La Pastorale” ja sam promenila suptilnom dekonstrukcijom rada. Umesto romantičnog para u cveću i bezbrižnosti, moj par se oprašta.
On je u vojničkoj uniformi, ona u roze Adidas trenerci, dok joj suze (dečiji stikeri) natapaju zemlju… Vodeći se autentičnošću ambijenta prošlosti, sam rad se nalazi na specijalno dizajniranim tapetama urađenim u kompjuterskom programu Art Matic Designer.
Može se reći da rad “La pastorale” predstavlja suprostavljanje dekorativnih estetskih i simboličnih vrednosti prošlosti, silama moći i kontrole sveta današnjice, uokvirujući svu nostalgiju i tugu života na ovim prostorima.

Daliborka Đurić je rođena 1972. godine u Beogradu. 1991. godine završila je „Srednju školu za industrijski dizajn“, smer dizajn tekstila, u Beogradu. Diplomirala je 1997. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek tekstil, tapiserija. 2003. godine završila je postdiplomske studije na istom fakultetu, na temu „Figuracija tapiserije“. Živi i radi u Beogradu.
Član ULUPUDS-a od 1997. Dobitnik sedam nagrada. Učesnik više kolonija i radionica.